Jedne jeseni
Jao kad bih znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije jos nedozrele
Govorio sam joj ti si deriste ti si
Balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reci
Govorio sam joj ti si andjeo, ti si djavo
Telo ti zrelo, sta se pravis svetica
A padale su svu noc neke modre kise
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica, niceg
Nije bilo
Pitala me je imam li brata, sta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me
Je pitala
Pitala me je da li bih mogao sa svakom
Tako sacuvaj boze
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre
Kise
Ona je bila raskosno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da cini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
Njene oci ptica, njena bedra srna
Imala je mladez, mladez je imala
Ne smem da kazem
Imala je mladez mali ljubicasti ili mi
Se cini
Pitala me je da li sam Hrvat imam li
Devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko bozicni zvoncici moga
Detinjstva zvonile kapi
A nocna pesma tekla tihano niz donju
Mahalu
Ej Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
Njene su oci bile pune kao zrele breskve
Njene su dojke bile tople ko mali psici
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi
Vazna
Svetlana Svetlana znas li da je
Atomski vek
De Gol, Gagarin i kojestarije, sve sam
Joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala
Vodio sam je po kujundziluku po
Ascinicama
Svuda sam je vodio
U pecine je skrivao, na cardak nosio
Pod mostovima se igrali zmurke Neretva
Zdrebica
Pod Starim mostom Crnjanskog joj
Govorio
Sto je divan, saputala je, sto je divan
Kolena joj crtao u vlaznom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino ko
Prvi ljiljani
U dzamije je vodio Karadjoz beg mrtav
Premrtav
Pod teskim turbetom
Na grob Santicev cvece je odnela malo
Plakala kao i sve zene
Svuda sam je vodio
Sada je ovo leto
Sad sam sasvim drugi, pisem neke pesme
U jednom listu pola stupca za Peru Zupca
I nista vise
A padale su svu noc nad Mostarom neke
Modre kise
Ona je bila raskosno bela u sobnoj tmini
Al nije htela to da cini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Ni ono nebo ni ono oblacje ni one
Krovove
Bledunjavo sunce izgladnjelog decaka
Nad Mostarom
Ne umem zaboraviti
Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu
Njen smeh sto je umeo zaboleti kao
Kletva
Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu
Bog je veliki, govorila je, nadzivece nasa
Ni one teske modre kise
O jesen besplodna njena jesen
Govorila je o filmovima o Dzemsu Dinu
Sve je govorila malo tuzno malo
Placljivo o Karenjini
Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo
Ni mrava zgaziti
Smejao sam se, ti si glupa on je ubica
Ti si dete
Ni one ulice one prodavce poslednjeg
Izdanja Oslobodjenja
Ni ono grozdje polusvelo u izlozima ne
Umem zaboraviti
Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom
One kise
Ljubila me je po cele noci, grlila me i
Nista vise
Majke mi nista drugo nismo
Posle su opet bila leta posle su oper
Bile kise
Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane
Otkud tamo
Ni ono lisce po trotoarima ni one dane
Ja vise ne mogu, ja vise ne umem
Izbrisati
Pise mi pita me sta radim, kako zivim
Imam li devojku
Da li ikad pomislim na nju na onu nasu jesen
Na one kise
Ona je i sad kaze ista kune se Bogom
Potpuno ista
Da joj verujem da se smejem davno sam
Davno prokleo Hrista
A i do nje mi bas nije stalo klela se
Ne klela
Mora se tako ne vrede lazi
Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu
Sve sam joj govorio
Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu
Knjigu citala popodne
U kosi joj bilo zapretano leto zutilo
Sunca malo mora
Prve joj noci i koza bila pomalo slana
Ribe zaspale u njenoj krvi
Smejali smo se decacima sto su skakali
Sa mostova za cigarete
Smejali smo se jer nije leto a oni skacu bas
Su deca
Govorila je mogu umreti mogu dobiti
Upalu pluca
Onda su dolazile njene cutnje duge
Preduge
Mogao sam slobodno misliti o svemu
Razbistrit Spinozu
Sate i sate mogao sam komotno gledati
Druge, bacati oblutke
Dole niz stenje, mogao sam sasvim otici
Nekud otic daleko
Mogao sam umreti onako sam u njenom
Krilu, samlji od sviju
Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu
U stenu, sve sam mogao
Prste je imala dugacke krhke beskrvne
A hitre
Igrali smo se buba-mara i skrivalice
Svetlana izadji eto te pod stenom nisam
Valjda corav
Nisam ja blesav hajde sta se kanis
Dobices batine
Kad je ona trazila mogao sam pobjeci u
U samu reku nasla bi me
Namirise me kaze odmah pozna me dobro
Nisam joj nikad verovao valjda je stalno
Curila kroz prste
Volela je kestenje kupili smo ga po
Rondou
Nosila ga je u sobu vesala o koncice
Volela je ruze one jesenje ja sam joj
Donosio
Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
Pitao sam je sta misli o ovom svetu veruje
Li u komunizam
Da li bi se menjala za Natasu Rostovu
Svasta sam je pitao
Ponekad glupo znam ja to i te kako
Pitao sam je da li bi volela malog sina
Recimo plavog
Skakala je od ushicenja hoce hoce
A onda odjednom padala je u neke tuge
Ko mrtvo voce
Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za
Zivu glavu
Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona
Pala s Jupitera
Ko je to recimo Zubac Pera da bas on a
Ne neko drugi
Taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi
Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna
Ti si djavo
Ti si andjeo sve sam joj govorio nista mi
Nije verovala
Vi ste muskarci rodjeni lazovi vi ste hulje
Svasta je govorila
A padale su nad Mostarom neke modre
Kise
Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni
Kad bi' znao sa kim sada spava
ne bi mu glava
Ne bi mu glava jao kad bi' znao
ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao
kad bi' znao ko to
U meni bere kajsije jos nedozrele
zubac pera (1965-ta)
Nema komentara:
Objavi komentar